Objašnjenje:
Sva moja jutarnja grgoljenja i još po neka priča...

Rižoto s plodovima mora.

19 September 2006

Ovaj rižoto spremam gotovo uvek kada mi neko nenajavljen svrati u vreme večere. Recept ne zaslužuje posebnu pažnju, ali kako me prijatelji često zovu sa pitanjem “kako” stavljam ga ovde da bi i sebi i njima olakšao život 🙂

POTREBNO VAM JE:

  • 300g plodova mora (može miks, može samo školjke, može samo rakovi)
  • 1 veća šolja za belu kafu pirinča sitnog zrna
  • 2,5 do 2,8 veće šolje za belu kafu tečnosti od čega je 1/3 vino, a 2/3 voda
  • 1 crni luk
  • 200g šargarepe
  • 100g celera
  • ruzmarin svež ili sušen
  • so, biber, maslinovo ulje

PRIPREMA:
Sitno iseckajte crni luk, šargarepu, celer. Propržiti na maslinovom ulju luk, dodati so, dodati šargarepu i celer i malo vode (ne iz pomenute mase tečnosti) i kada sve omekne dodati pirinač. U trenutku dodavanja pirinča potrebno je da “vatra” bude jaka. Dodati ruzmarin. Uz stalno mešanje propržiti pirinač tako da zrna postanu staklasta. Kada se to dogodi uliti 1/3 ukupne tečnosti (dakle vino) i smanjiti “vatru”. Mešati povremeno dok pirinač ne “popije” tečnost. Dodati sledeću trećinu tečnosti.  Kada i ona nestane, dodati poslednju količinu tečnosti, odleđene morske plodove i poklopiti. Ostaviti na najslabijoj “vatri” dok se pirinač ne skuva bez ikakvog mešanja. Na kraju dodati biber.

Napomene:
Količina tečnosti – da li je 2,5 ili 2,8 faktor množenja pre svega zavisi od vrste pirinča. Neka zrna traže više tečnosti. Ovaj rižoto generalno ispada dobro sa miksom plodova mora, dagnjama i vongolama. Rakovi za moji ukus više traže “crveni rižoto” o kome će možda jednom prilikom biti više reči.

Kako nestaju građanski glasovi?

15 September 2006

Živimo u zemlji u kojoj izlazak onih koji glasaju za građansko-demokratske opcije zavisi između ostalog od meterološke prognoze. Često čujemo – ako vreme bude lepo, izaći će veći broj ljudi, pa će samim tim procenat desne Srbije biti manji. Zašto je tako – pa mnogo je mogućih objašnjenja, ali negde stičem utisak da uvek provejava razočarenje i da onda jedan deo ljudi jednostavno ne želi da glasa za “svoju” opciju, a nema alternativu i reši da je lakše da ne glasa. Naravno da je pogrešno, ali sa druge strane sasvim je logično. To znaju i ljudi u strankama čiju su glasači “posebno osetljivi” i kako se trude da to promene? Deluje da je odgovor – Nikako!

Famozni krug dvojke, koga ova druga strana često sa gnušanjem uzima u usta jer tu žestoko gubi, je pravi primer kako se gube glasači. Pre više od pet nedelja počela je zamena asfaltnog trotoara u kraju kod Kalimegdana. Radovi su počeli bez ikakve najave, zatvaranjem ulice u kojoj se nalazi i tako pretesna žuta parking zona. Kada dođe vikend, nema nikakve šanse da stanari tu parkiraju – ekipa iz Bana zaposedne kraj samo tako. 150 parking mesta manje. Svako jutro u 7 vibracione bušilice. I subotom i nedeljom. I tako dve nedelje. Prašina leti na sve strane, ulica izgleda kao put kroz njivu. Onda je stigla ekipa koja je istovarila ploče za trotoar. I onda su nestali svi. Tri nedelje niko ništa ne radi. Ulica zatvorena, nema parkinga, nervoza ljudi raste. Tradicionalni glasači DS-a kažu – nikad više. To, po mojoj proceni znači da uglavnom neće izaći na izbore… A moglo je i drugačije. Moglo je da beogradske vlasti upute po jedno cirkularno pismo svakom stanaru “ugroženog kraja” u kome saopštavaju šta će se dešavati i u kom periodu. Da kažu da je to zbog toga što se čini da Beograd bude lepši. Da ponude alternativu za parkiranje tako što će “ugorženim” stanarima u datom periodu omogćiti parkiranje i u zelenoj i u crvenoj zoni. Takav potez ne bi koštao ništa, a puno bi značio.

Ključ priče je u tome da političari i javne službe građane tretiraju kao podanike, a ne shvataju da su zapravo oni u službi tih građana. I dok je tako bićemo tu gde jesmo. A nismo na lepom mestu 🙂

Kupus na skoro sasvim normalan način.

13 September 2006

Kupus, posebno kiseo, vrlo često u ne malom krugu ljudi na sam pomen izaziva negativne asocijacije. Ja lično ne volim sladak kupus, a nisam ljubitelj ni jela od kiselog osim salate. I pored toga, spremljen na način koji sledi jako volim, a od mojih prijatelja svi koji se izjašnjavaju protiv ovih jela, nema nikoga ko je probao a da mu se nije svidelo. Podugi uvod – samo zbog želje da oni koji ne vole na prvi pomen ova jela, ne pređu olako preko ovog recepta 🙂

POTREBNO VAM JE:

  • kiseli kupus, jedna glavica oko 2kg
  • tirolska plećka, komad od oko 1,2kg
  • mesnata pančeta, komad oko 750gr
  • kraški vrat, komad oko 500gr
  • pirinač, šolja oko 1,5dl
  • ljuta tucana paprika – sudžuk
  • slatka mlevena paprika

PRIPREMA:

Kupus iseći na četiri dela, i svaku četvrtinu dobro iscediti tako da kada se žestoko stisne, više ništa ne curi iz njega. Nakon toga isceckati svaku četvrtinu na fine listiće. Pančetu i tirolsku plećku očistiti od kože i suvišne masnoće i iseckati na kockice. Kraški vrat takođe iseckati na kockice. Komad kože od pančete staviti na dno lonca za kuvanje pod pritiskom (Tefal Clypso, Zepter SynhroClick) tako da masnom stranom ide na dno – ovo je trik da ništa ne zagori. Zatim staviti bezmalo polovinu iseckanog kupusa, preko njega polovinu pančete, tirolske i vrata. Zatim posuti sudžukom i slatkom papirikom. Preko toga posuti polovinu ukupnog pirinča. Ponoviti ovo još jednom, sa time da na posle drugog sloja pirinča stavite još malo kupusa (zato je i bilo bezmalo polovina ;) ). Naliti vodom i kuvati pod pritiskom barem sat ipo.

Krajnji rezultat je prilično dobar. Pirinač spreči previše tečnosti i previše masnoće, a dimljeno meso daje dobar šmek. 

Prosto poželim da razbijem staklo.

10 September 2006

Nepisano pravilo je da kupci ne veruju 100% reklamama niti da tvorci reklama imaju u glavi da će im kupci potpuno poverovati. Cenim da oni što kupuju proizvode “sa krilcima koji su toliko tanki da ti je sve jedo šta nosiš” ne očekuju da će u belim pantalonama mirne duše praviti špage. Verujem da nema ni onih koji veruju da će ući izaći i završiti, niti da će sve biti savršeno čim se uđe u lepo dizajniranu zgradu. Nemam nikavu dilemu ni oko priče o savršeno belom bez fleka, dobro opranom zakorelom suđu ili negovanju ruku dok ručno perete sudove. Sve je to deo igre mačke i miša – prodavca i kupca koji manje ili više domišljato prave svoje reklamne kampanje.

No ponekada se stvarno pretera. Iz detinjstva me prati reklama za neki predpostavljam herbicid, pesticid ili šta već gde zemljoradnik šeta njivom a neko ga pita: “A muharike?”. Dobri domaćin odgovara: “Ne, ne prijatelju, ja sam se te napasti rešio.”

I iako nikada nisam saznao šta su Muharike (mada ako me to pitanje “muči” i danas propagandisti mogu da kažu da je reklama uspela), nekako kada god vidim užasnu reklamu setim se upravo te.

Pre neki dan gledajući TV naleteo sam na spot u kome se reklamira firma što menja i krpi stakla na automobilima. Debilizam spota je neviđen. Dok slušate produhovljeni glas koji vas upućuje u razloge zbog kojih ljudi krpe stakla kada napuknu – neki krpe zato što neće rupu, drugi zato što hoće bezbednost, a mudri i iz jednog i drugog razloga, gledate kako majstor maišinom prinosi novu šoferku Mercedesu A klase koji ima uredno već montirano staklo. Neverovatno mi je da neko baci novac u produkciju i emitovanje a da na tako banalnom mestu padne.