Objašnjenje:
Sva moja jutarnja grgoljenja i još po neka priča...

Dosta vam je vrućine?

15 August 2007

Pogled ka Pančićevom vrhu sa terase Hotela GrandMeni je vrućine uvek previše. Nisam ljubitelj zime, ali ako moram da biram između +30 i -15, odlučujem se za ovo drugo. A, ako baš mogu da izvoljevam, biram 20-21. Kopaonik je meni veoma draga lokacija. Veoma često odlazim gore. Ponekada i samo jedan dan (dve noći) predstavljaju neverovatno punjenje baterija. Od Beograda do Kopaonika, nekom umereno brzom vožnjom stiže se bez problema za 3,5 sata pravcem – autoput za Niš do Pojata, pa zatim preko Kruševca na Brus.

Za smeštaj preporučujem Hotel Grand – posebno ako je cilj putovanja potpuni hedonizam. Grand je zaista u dobrom stanju, odlično održavan i s pravom nosi četiri zvezdice. Hrana u hotelu je korektna – veoma raznovrsna, no pomalo “dosadnog” ukusa. U svakom slučaju prihvatljiva.

Osoblje je ljubazno, hotel je veoma čist. Cena polupansiona u dvokrevetnoj sobi po osobi, zavisno od doba godine, varira od oko 32-33 do 40-42 evra, a za jednokrevetnu sobu desetak evra više. Ako putujete solo, na peglanje mozga (moj naziv za dan-dva čitanja na terasi i šetanja po planini) zahtevajte sobu s francuskim ležajem jer ako to ne pomenete, kao jednokrevetnu možete lako dobiti sobu sa dva kreveta. Orjentacije radi – CocaCola u hotelu košta 150 dinara, dakle nešto više nego u Beogradu. Savet je da flaširanu vodu ponesete iz Beograda – ako idete kolima, to nije nikakav problem.

Letnja temperaturana razlika između Beograda i Kopaonika je oko 15 stepeni. U ovom trenutku ovde je 31 stepen, a na planini 19. Kada je pre nekoliko nedelja kod nas mereno 44-45, gore je bilo 28. Noći su veoma hladne. Idealne za spavanje.

Zato, ako vam je dosta vrućine – moj topao (ili hladan) savet glasi: pravac na Kopaonik.

Samsung LCD televizor

07 August 2007

Samsung LE32S62BX LCD televizorPre neki dan sam kupio Samsungov LCD televizor dijagonale 32″ u wide formatu. Njime sam zamenio katodnog Sony WEGA 4:3 formata. Bio mi je potreban televizor veće dijagonale, pre svega zbog teškog čitanja titlova obzirom na dimenziju prostorije. Model LE32S62BX bio je na “akciji” što je njegovu cenu učinilo nešto nižom od očekivane (oko 680 EUR).

Televizor je HDTV ready, što znači da će kada se BluRay i HD-DVD plejer odomaće poslužiti svrsi. Moguće je da će pre toga biti upotrebljavan uz satelitski risiver sa adekvatnim programom.

Slika mu je zaista dobra, ali postoji par “slabih tačaka”. Prva je tjuner – naime pri promeni kanala čeka se oko sekund ipo na sledeći, a brzo šetanje po listi programa deluje da je praktično nemoguće. Na Sony televizorima, pritiskom na taster OK dobija se spisak kanala, a skrolovanje po njima ne uzrokuje menjanje sve do potvrde tasterom OK na odabranom. Na ovom Samsungu, kada se uđe u listu kanala, svako šetanje po njoj uzrokuje promenu (na koju se čeka sekund ipo). Jedina “prečica” je page up/page down koji skroluje po devet kanala na listi, ali na stranici od devet, svako pomeranje dovodi i do promene kanala (i naravno čekanje na izmenu). Za mene je ovo prilično frustrirajuće jer je Sony kanale menjao gotovo trenutno – a lako krstarenje listom lepo uređenih kanala je takođe bilo veoma brzi način da se stigne do grupacije npr. muzičkih ili sportskih kanala. Samsungov razvojni tim očito je smatrao da pamćenje brojeva kanala neće biti problem korisnicima.

Druga mana, ako se tako može nazvati, je zapravo pre marketinška “prevara”. Naime za ovaj model je navedeno da poseduje Picture in Picture opciju sa jednim tjuenrom. To bi trebalo da znači da, dok na primer gledate film sa DVD-a, možete da otvorite prozorčić sa nekim TV kanalom i čekate početak omiljenog programa. Međutim na ovom modelu to nije slučaj – PIP mu radi samo za HDMI i VGA ulaz i to ga čini praktično neupotrebljivim u mom slučaju.

Iako sam malo razočaran ovim manama, ipak nisam nezadovoljan kupovinom – dobio sam dovoljno veliki ekran za gledanje TV-a sa zaista odličnom slikom.