Objašnjenje:
Sva moja jutarnja grgoljenja i još po neka priča...

Do izvora vode Vrnjci – dva putića

Gotovo nikada ne pijem česmovaču, ne toliko zbog mišljenja da je ona loša, već jednostavno zbog ukusa koji mi nije sasvim po volji. Og gaziranih voda koje su dostupne na našem podnevlju Vrnjce sam zavoleo najviše. Umeju da mi dosade pa se pomerim na neku drugu “robnu marku”, ali ako bih morao na jedan da kažem koju gaziranu vodu najviše volim – nemam nikakvu dilemu.

Poslednjih meseci sam primetio da mi ukus Vrnjaca nije “onaj stari” ali sam na kraju sebe ubedio da sam se istripovao. Na kraju, u trenutku dosade sam proučio speicifikaciju na flaši u ustavnovio da je takozvani suvi ostatak vode koju sam upravo popio 743mg/l. To mi se nije uklapalo u staru sliku Vrnjaca za koje znam zasigurno da spadaju u kategoriju veoma “slanih” voda, a odlično se sećam i rasprave koju sam vodio sa asistenom pre mnogo godina na patofizi oko toga koja je voda najslanija u Srbiji – Knjaz ili Vrnjci. Epilog te rasprave je bio njegova pobeda i moje pamćenje da je suvi ostatak te vode svakako preko 1700mg/l.

Daljim njuškanjem naletim na sitan natpis Vrnjačka Banja / izvor Borjak i tu mi totalno zazvoni u glavi. Vrnjci koje ja volim potiču sasvim sigurno sa Rimskog izvora. Par dana kasnije u samoposluzi ne budem lenj i malo pronjuškam po flašama i shvatim da pod gotovo istovetnom etiketom (razlika je samo u natpisu Rimski izvor ili izvor Borjak) postoje dve vrste vode koje se dosta razlikuju po sastavu – u krajnjoj liniji jedna je umereno slana, druga veoma slana – ali je ključ svega da zapravo potrošači ne znaju ako se baš ne zainate da čitaju sitna slova šta kupuju.

Opet par dana kasnije, ne budem ja lenj i rešim da pozovem telefonski broj ispisan na boci kao “korisnički broj”. Javi se radnica centrale fabrike, koja me prebaci na službu prodaje. Piitam ja njih – zašto dve različite vode izgledaju skoro potpuno isto, i zašto vode sa Rimskog izvora gotovo da nema u prodaji u Beogradu i čovek mi kaže – imamo problem sa crpljenjem sa Rimskog izvora koji ćemo rešiti uskoro. OK. Ali zašto su gotovo iste flaše. Čovek odgovori: “A otkud ja to znam.”

Divno!

Na stranu što Rimski izvor ja volim da pijem – ali ovde je gotovo reč o prevari potršača, i to ne sasvim bezazlenoj. Ako recimo postoji srčani bolesnik koji pije Borjak i grešom počne da kupuje Rimski izvor – mogao bi da ima problema – više soli obično vodi ka višem krvnom pritisku. Ali čak i da ne gledam na to fatalistički, voda sa izvora Borjak se pojavila neprimetno. Pod istom etiketom kao i voda sa Rimskog izvora. Dva različita proizvoda u istom paketu. To nije sasvim pošteno. Siguran sam da kod nas postoji jako udruženje za zaštitu potrošača to ne bi prošlo lako i tiho. Ali sam takođe siguran da će kod nas ovo proći u potpunom miru i tišini.

Comments (2) -> “Do izvora vode Vrnjci – dva putića”

  1. Savetnik
    29 March 2011 22:13
    1

    Ovaj tekst jeste star ali jos uvek deluje zbunjujuce na potencijalne citaoce. Jasna je zabuna u koju je njegov autor doveden i to nije sporno. Medjutim, niti je kompanija Vrnjci ikoga obmanula niti je bilo sta neobicno uradjeno. Rimski izvor u Vrnjackoj Banji se vise ne koristi za flasiranje vode jer po specifikaciji ima mnogo vise fluorida nego sto je dozvoljeno pa na flasi mora stajati natpis da voda sa njega nije preporucljiva za upotrebu i da je treba ograniceno unositi. Gazirana i blago gazirana voda su se zatim jedno vreme punile sa izvora Borjak a negazirana sa izvora Belimarkovac. Medjutim, ovo je promenjeno i gazirana i negazirana voda se pune sa izvora
    Sneznik a negazirana z\sa izvora Borjak 3.

  2. Relja
    05 April 2013 17:30
    2

    Cinjenica je da su nalepnice na bocama jako slicne ako ne i identicne iako se izvori razlikuju, a i hemisjki sastav vode 🙂

Reply