Objašnjenje:
Sva moja jutarnja grgoljenja i još po neka priča...

Kako nestaju građanski glasovi?

Živimo u zemlji u kojoj izlazak onih koji glasaju za građansko-demokratske opcije zavisi između ostalog od meterološke prognoze. Često čujemo – ako vreme bude lepo, izaći će veći broj ljudi, pa će samim tim procenat desne Srbije biti manji. Zašto je tako – pa mnogo je mogućih objašnjenja, ali negde stičem utisak da uvek provejava razočarenje i da onda jedan deo ljudi jednostavno ne želi da glasa za “svoju” opciju, a nema alternativu i reši da je lakše da ne glasa. Naravno da je pogrešno, ali sa druge strane sasvim je logično. To znaju i ljudi u strankama čiju su glasači “posebno osetljivi” i kako se trude da to promene? Deluje da je odgovor – Nikako!

Famozni krug dvojke, koga ova druga strana često sa gnušanjem uzima u usta jer tu žestoko gubi, je pravi primer kako se gube glasači. Pre više od pet nedelja počela je zamena asfaltnog trotoara u kraju kod Kalimegdana. Radovi su počeli bez ikakve najave, zatvaranjem ulice u kojoj se nalazi i tako pretesna žuta parking zona. Kada dođe vikend, nema nikakve šanse da stanari tu parkiraju – ekipa iz Bana zaposedne kraj samo tako. 150 parking mesta manje. Svako jutro u 7 vibracione bušilice. I subotom i nedeljom. I tako dve nedelje. Prašina leti na sve strane, ulica izgleda kao put kroz njivu. Onda je stigla ekipa koja je istovarila ploče za trotoar. I onda su nestali svi. Tri nedelje niko ništa ne radi. Ulica zatvorena, nema parkinga, nervoza ljudi raste. Tradicionalni glasači DS-a kažu – nikad više. To, po mojoj proceni znači da uglavnom neće izaći na izbore… A moglo je i drugačije. Moglo je da beogradske vlasti upute po jedno cirkularno pismo svakom stanaru “ugroženog kraja” u kome saopštavaju šta će se dešavati i u kom periodu. Da kažu da je to zbog toga što se čini da Beograd bude lepši. Da ponude alternativu za parkiranje tako što će “ugorženim” stanarima u datom periodu omogćiti parkiranje i u zelenoj i u crvenoj zoni. Takav potez ne bi koštao ništa, a puno bi značio.

Ključ priče je u tome da političari i javne službe građane tretiraju kao podanike, a ne shvataju da su zapravo oni u službi tih građana. I dok je tako bićemo tu gde jesmo. A nismo na lepom mestu 🙂

Reply