Objašnjenje:
Sva moja jutarnja grgoljenja i još po neka priča...

Lov na vilinog konjica (2) ili Zašto ipak vredi imati SLR.

18 August 2006

Definitivno temeperatura vazduha nije razlog koji me je sprečio da ulovim konjica prošli put. Danas je bilo još toplije nego pri prvom pokušaju, a rezultat je rekao bih sjajan.

Vilin konjic na parkingu u Košutnjaku

…sada i iz drugog ugla (Vilin konjic)

Vilin konjic na vrhu antene

Misterija koja ostaje je šta je ono što ovo biće privlači ka antenama 🙂

Zaključak je – da Ivo, u pravu si! Ne verujem da bi ovo (sem poslednje slike) ispalo kako jeste sa ultra-kompaktnim fotoaparatom. SLR (uz adekvatne objektive) jeste majka za ovakve prilike. Ali kao i svaka medalja i ova ima drugu stranu – ne bi bilo ničeg lošeg u tome da uz SLR u džepu ili torbici čuči i jedan mališan ili eventualno pomenuta Nokia sa malom pomoći Carla Zeissa.

Gromobran potreban za puno radno vreme.

18 August 2006

definicija: Gromobran (eng. the lightning rod) je kompleksan splet žrtvenih električnih provodnika i komponenti sklopljen s ciljem da usmeri energiju munje u zemlju tako da ne ošteti objekte, opremu ili ljude.

gromovi i munje :)

I kako onda da zaposlite gromobrana i to sa punim radnim vremenom? Lako!

Zanimanje gromobran pod tim imenom definisali smo moj dragi prijatelj i ja pre nekoliko godina dok smo radili zajedno. Suština je da se jedna ili više osoba u firmi delegira za ovu veštinu i kada počne da grmi u ili u pravcu firme zna se kuda idu munje.

Čitavog koncepta sam se prisetio pre neki dan kada je naš prvi zvanični gromoboran došao da me poseti. Tom prilikom mi se požalio da je za tri nedelje od kada radi u novoj firmi, njegov broj mobilnog telefona na misteriozan način postao dostupan najrazličitijim ljudima u gradu. I zaista, dok smo sedeli u kafiću i pokušavali da se opustimo njegov mobilni je zvonio milion puta, a sudeći po njegovim odgovorima zvali su ga svi – od automehaničara kod koga je njegova direktorka tog jutra ostavila automobil na popravci do kafekuvarice u firmi kojoj se zaglavila mašina za kafu. I da ne bude neke zabune – čovek je formalno zaposlen na mestu dizajnera.

Dakle, nema nikakve dileme – i u drugim firmama znaju za gromobrane, samo je pitanje da li ih tako zovu!

DA LI STE SPOSOBNI DA BUDETE GROMOBRAN?

Da biste mogli da budete gromobran sa punim radnim vremenom potrebno je da posedujete većinu od navedenih osobina:

  • širina leđa takva da ljudi lako mogu da se sakriju iza vas kada munje krenu da pršte
  • visoka otpornost slušnog aparata na decibele
  • posvećenost zadatku do krajnjih granica
  • moralne vrline, pre svega ljubav prema duhovnim vrednostima iznad materijalnih

Ako se osećate sposobnim – javite se. Gromobrani su uvek deficitarna radna snaga 🙂

Lov na vilinog konjica (1) ili Zašto treba imati ultra kompaktni foto-aparat.

17 August 2006

Vlin konjic u Aleksandar klubu (ski staza Beograd)

Od kako se redakcija časopisa Mikro preselila na novu lokaciju pokraj kampa Košutnjak, i od kako sam se ja vratio sa godišnjeg odmora, svaki put kada krećem sa posla na parkingu naiđem na relativno čudan prizor. Na vrhu antene na mom automobilu “čuči” vilin konjic. Tu ostaje i tokom otvaranja prtljažnika, a vidim ga krajem oka i dok ulazim u auto.

I to tako traje već nekoliko nedelja. Svaki dan kada krećem na posao, kažem sebi da bi trebalo da ponesem fotoaparat i da snimim ovog veličanstvenog insekta (inače insekte mrzim) i svaki put zaključim da me to mrzi, obzirom da posedujem SLR aparat koji nije malih dimenzija.

Danas, kada sam konačno rešio da krenem u lov na fotku, kako to već Marfi nalaže, nisam uspeo da uradim ništa. Da li zbog više temeperature vazduha, ili zbog toga što sam ja jednostavno poneo Nikona D70 sa tele-macro objektivom, po povratku na parking nije bilo ni traga od moje potencijalne foto-žrtve. Naravno, da sam se kojim čudom rešio da kupim neki ultra kompaktni foto-aparat (tipa Sony T7) koji bi mi stalno bio u torbici moj album bi odavno bio ispunjen tako željenim slikama.

Utehu sam pronašao u Aleksandar klubu, gde je jedan konjic stigao na klupu baš kada sam se ja spremao za polazak.

Lov nastavljam, ali ozbiljno razmišljam i o nekom majušnom aparatu ili telefonu sa solidnom kamerom poput Nokie N93.

Zašto sam počeo da brišem tekst u ICQ prozoru?

16 August 2006

Korišćenje IM-ova definitivno olakšava svakodnevni život. Prvo bez problema može da se priča sa više osoba odjednom, može da se razgovara bez toga da vas neko prisluškuje i konačno za mene je takva komunikacija mnogo manje opterećujuća od recimo razgovora telefonom. Mail mi je ipak prespor.

Ono što mi je u poslednje vreme zanimljiv fenomen je činjenica da mi se sa jednom osobom od juče dešava da otkucam zaista veliku količinu teksta, a onda shvatim da taj tekst nema razloga da iz donjeg pređe u gornji prozor. I onda obrišem sve. I tako po nekoliko puta…

Zašto? Ne znam 🙂

No ono što mi se učinilo zanimljivim je da IM komunikacija dozvoljava, za razliku od obične komunikacije, da se predomislite. Naravno ako ste brzi na prstima, a svi “mi” uglavnom jesmo, alt-s ide gotovo automatski, ali ovaj primer pokazuje da to ne mora da bude tako. Kada treba prikočiti (mada u ovom slučaju ne znam zašto kočim) to se dešava relativno lako…

Indijski juneći kari na način vlasnika Skoro sasvim normalnog bloga

22 July 2006

Ovaj kari, ma koliko glupo bilo da ja to kažem, ušao je u lokalnu legendu. Naime pre gotovo deset godina sam uspeo da dođem do recepta za ovo jelo koje sam prvi put probao u Indijskom restoranu u Londonu, i od tada do danas sam ga prilično redovno spremao za sva “bife” posluženja na porodičnim prijemima, a dešavalo se da ga od mene traže prijatelji kao “kompezaciju” za neku uslugu koju sam primio.

Do sada sam više puta modifikovao ovaj recept, a kako sam ga upravo pripremio za sutrašnju večeru u mom stanu, odlučio sam da ga i “normiram” ovde.

Pre nego što se odlučite za njegovo pripremanje morate znati da vam je za njega potrebna uslovno rečeno specijalna šerpa. Ja sam ga ranije pripremao u Zepterovom SynhroClick loncu, a od preseljenja sa za ovo jelo spremao u Tefalovom Clipsu – u oba slučaja reč je o tzv Pretis loncima, ali ne onim starim koji tokom kuvanja ispuštaju paru, već oni koji su stalno pod pritiskom. Ne znam da li neka treća šerpa pomaže, ali suština je da vam treba nešto što radi slično…

POTREBNO VAM JE:

  • Juneće meso – najbolje ramstek ili but 1,2 – 1,5kg
  • Crni luk – 250g seckanog sitno
  • Beli luk – 2,3 čena
  • Šargarepa – 300g seckano na kockice
  • Paškanat – 150g seckano na kockice
  • Crvene paprike – 300g seckano sitno
  • Paradajz – 4-5 celih ljuštenh ili manja konzerva pelata
  • Kari prah (Hit spice odlično služi) – 8 kesica
  • Mlevene Čili papirčice – dosta 😉
  • Tomatino – 0,5l
  • Crni biber – kesica
  • Šećer – supena kašika recimo

SPREMANJE:
Ključ priče je meso – njega treba baš pažljivo očistiti od svih opni, žila i masnoća i iseckati na fine kockice. Vrlo malo ulja staviti na dno Clipsa, staviti meso, seckanu šargarepu, papirke, luk, paradajz, paškanat, naliti sa 0,5l Tomatina, staviti 4 kesice Kari praha i oko 20g čili papričica i doliti vode koliko lonac traži za rad. Kuvati pod pritiskom između sat i deset i sat ipo. Kada otvorite lonac dobro izmešajte da bi se meso i povrće “raspali”. Zatim kutlačom odvadite tečnost tako da bude prilično gusto.
U masu dodati još 4 kesice kari praha, 10g čili paprike, kesicu crnog bibera, pasirani beli luk i malo šećera. Dobro izmešajte i pustite da provri. Probajte “soft” – poenta je da bude baš ljuto – ako nije dodajte još čili papirčica. Ako koristite Hit spice Čili – malo više od kesice ipo dovoljno je (pri tome kesica cela ide u kuvanje pod pritiskom a ostatak nakon odlivanja tečnosti). Bitno je da na kraju ono što imate u šerpi bude prilično gusto. Odlično je ako možete da ga pre serviranja pustite da prenoći u frižideru i sutradan ga ponovo zagrejete – na taj način dobija se još jači ukus začina.

Servirajte sa pirinčem (klasični pristup) ili testeninom kuvanom obavezno “ala dente”. U svakom slučaju pripremite činijicu guste pavlake i neku laku hladnu salatu sa pavlakom (tipa tarator) za gašenje koje će svakako trebati. Ako se neko preljuti – voda ne pomaže – samo pavlaka radi posao 🙂

Ovo je ekstremno dobro, ekstremno ljuto i neverovatno seksi jelo 😉

Prijatno!

Karibski kari (verzija Trinidad)

01 July 2006

POTREBNO VAM JE:

  • pileći beli file seckan na kockice – 1kg
  • paprike slatke žute, narandžaste, zelene i crvene boje – 700g
  • beli luk – tri čena ili kašicica praha
  • rum (idealno Bacardi beli) – dovoljno da pokrije piletinu
  • ulje
  • crni luk, sitno seckan jedan veći
  • limunova trava, sitno seckana jedna kašicica (opciono)
  • curry prah – minimum jedna veća supena kašika, do dve
  • ½ šolje svežeg kokosovog mleka ili 1 konzerva
  • susamovo ulje – 2 supene kašike
  • ljuta sveža paprika (opciono)

PRIPREMA:
Marinirati seckano belo pileće meso sa rumom i belim lukom. (što duže ostavite da stoji to bolje – optimalno je ostaviti da odstoji pet-šest sati u frižideru)

Crni luk, paprike raznih boja (po želji i ljute), sveži đumbir i lemon grass propržiti.

Dodati piletinu sa svim sokom iz marinade.

Pripremiti sos od svežeg kokosovog mleka, susamovog ulja i kari praha. Dobro umutiti da ne bude grudvica. 

Kada piletina porumeni dodati pripremljeni sos, posoliti i pobiberiti.
Kuvati 20tak minuta. Na kraju dodati sitno seckano lišće (na primer peršun relativno malo ponajviše dekoracije radi).

Servirati sa pirinčem.

ALTERNATIVA:
Kako je kod nas gotovo nemoguće naći limunovu travu, ona se može zameniti sa malo rendane kore limuna. Naravno, ne dobija se isti ukus, ali odlično paše uz ukupni utisak jela. U tom slučaju sitno seckanu koru limuna treba dodati kada i sos od kokosovog mleka, a ne na početku što je slučaj sa limunovom travom.

O tegli i kafi…

20 January 2006

Kada vam se učini da gubite kontrolu nad svojim životom, kada 24h na dan nije dovoljno, setite se tegle za kisele krastavace i kafe…

Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije i kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu, stavio je na katedru i napunio lopticama za stoni tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.

Zatim je podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor između loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.

Profesor je zatim uzeo kutiju punu peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.

Onda je profesor izvadio dve šoljice pune kafe koje su stajale ispod stola i prelio ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali.

“Sada,” rekao je profesor, dok je smeh zamirao, “hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život.”

Loptice za stoni tenis su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se potpuno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, čak i kada bi sve drugo nestalo.

Kamenčići su ostale stvari koje su važne: posao, kuća, auto…

Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari…

Ako biste prvo napunili teglu peskom, ne bi bilo mesta za kamenčiće i loptice za stoni tenis. Isto je i u životu. Ako potrošite svo svoje vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari.

Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću.

Igrajte se sa decom, a ako ih nemate, radite na tome da ih stvorite. Nađite vremena za odlazak kod lekara. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18.

Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke.

Prvo se pobrinite za loptice – stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.

Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta je predstavljala kafa.

Profesor se nasmejao. “Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bi vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za kafu sa prijateljem.”

O konsultantima…

09 December 2005

“Adam was not alone in the Garden of Eden, however, and does not deserve all the credit; much is due to Eve, the first woman, and Satan, the first consultant.”

Mark Twain

Sos za spagete sa vrganjima (modifikacija bolonjskog)

04 November 2005

SASTOJCI:

  • 600g juneceg melevenog
  • 50g susenih vrganja
  • 2 kasike paradjz paste
  • 2 kasike domaceg ajvara
  • 2 kasike domaceg pindjura
  • 75g crnog luka
  • 4 sargarepe
  • 15 snita susenog paradajza
  • ulje suncokret
  • secer
  • so
  • origano

servirano…

PRIPREMA:

Prodinstati sitno seckani luk i sargarepu sa 300ml vode, dodati mleveno meso, vrganje, ajvar, pindjur, blendovani suseni paradajz. Dodati malo secera, soli po ukusu i origano. Kuvati do ukuvavanja.

This is how business is done

15 July 2005

Conversation between Baboo & his son.

Baboo: I want you to marry a girl of my choice
Son : “I will choose my own bride!”
Baboo: “But the girl is Bill Gates’s daughter.”
Son : “Well, in that case…ok”

Next Baboo approaches Bill Gates.

Baboo: “I have a husband for your daughter.”
Bill Gates: “But my daughter is too young to marry!”
Baboo: “But this young man is a vice-president of the World Bank.”
Bill Gates: “Ah, in that case…ok”

Finally Baboo goes to see the president of the World Bank.

Baboo: “I have a young man to be recommended as a vice-president.”
President: “But I already have more vice- presidents than I need!”
Baboo: “But this young man is Bill Gates’s son-in-law.”
President: “Ah, in that case…ok”

This is how business is done!!